Desetogodišnjica smrti Nine Kirsanove: Pariz, Buenos Aires, Monte Karlo... Engleska, Škotska, Španija, Holandija, Italija... Ruskinja Nina Kirsanova igrala je na najvećim baletskim scenama sveta.

BALETSKE PATIKE, PIJANINO I MAČAK VASILIJE

piše: Marija Petričević 1925

Igrala je u prvoj celovečernjoj baletskoj predstavi Narodnog pozorišta. Prvo postavljanje "Ohridske legende" vezano je za njeno ime. U Beogradu, za samo tri godine igrala je 18 glavnih uloga, kao koreograf postavila je 28 baleta. Iz njenog studija u ulici Rige od Fere, iznikli su takvi igrači kao što je Dušica Sifnios, Milorad Mišković, Trninić... Može se smatrati osnivačem Srednje baletske škole u Beogradu. Sarajevski balet, svoju profesionalnu delatnost počeo je njenom koreografijom, uspostavila je baletski ansambl i školu u Skoplju. Kad se konačno oprostila od baleta diplomirala je arheologiju, gde je i magistrirala u sedamdesetoj godini života!

Kraljevina Jugoslavija bila je jedna od zemalja koja je najsrdačnije otvorila svoje granice i svoje srce za izbegle Ruse posle Oktobarske revolucije 1917. godine. Nekima je bila samo privremeno utočište odakle su kasnije krenuli dalje u svet, ali su mnogi u njoj, kao pravoslavnoj i slovenskoj zemlji, našli svoju drugu domovinu. Pored industrijalaca, trgovaca, lekara, inženjera, profesora i arhitekata, među izbeglim Rusima nalazio se i veliki broj umetnika koji su otvarali privatne škole, a retki su dobijali i angažmane u Narodnom pozorištu. Za razliku od velikog i vidljivog traga koji su ostavili za sobom ruski arhitekti u Beogradu između dva rata, manje je vidljiv, ali ništa manje značajan trag i uticaj ruskih baletskih umetnika. Može se čak reći da su oni imali presudan uticaj na osnivanje i razvoj baletskog ansambla u Narodnom pozorištu u Beogradu.

U baletu "Kopelija", 1924. godine: Posle dve godine angažmana u Beogradu, krenula je dalje za svojom baletskom karijerom. Ali, Beogradu se uvek vraćala

Nina Kirsanova (1898-1989) jedna je od najzaslužnijih ruskih baletskih umetnica koja je sve svoje umetničko znanje i umeće, ali i svoj život, posvetila pre svega Narodnom pozorištu i razvoju srpskog i jugoslovenskog baleta. Iako je nekoliko puta odlazila iz Beograda radi angažovanja i svoje afirmacije na svetskoj baletskoj sceni, Beograd je nazivala i smatrala svojom kućom. Jedna je od retkih Rusa koji su ostali u Beogradu i posle ulaska sovjetskih vojnika 1944. godine, potpuno svesna da je to može koštati života. Nina Kirsanova, prema mnogim svedočenjima, bila je vedra, temperamentna, radoznala i plemenita žena, ali i višestruko talentovana umetnica. NJena blistava beogradska karijera trajala je preko četiri decenije. Nakon silaska sa scene nastavlja da se bavi pedagoškim radom, ali ostvaruje i svoju davnašnju želju - završava arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde i magistrira u 70-oj godini. Doktorat nije uspela da završi zbog poznih godina.

Baletsko veče u Manježu: Ponuda Biničkog i Hristića

Mlada moskovska balerina Nina Kirsanova pojavila se prvi put u Beogradu 7. novembra 1923. godine. Bilo je to na koncertu "Baletsko veče" na sceni zgrade "Manjež" na kome je nastupila zajedno sa Aleksandrom Fortunatom, baletskim majstorom Lavovskog velikog pozorišta. Usledili su i njihovi nastupi u predstavama Narodnog pozorišta, u "Šeherezadi" 9. novembra, i "Valpurgijskoj noći", u "Faustu" 15. novembra za koji je Fotrunatov postavio balet, a on i Kirsanova su bili glavni solisti. Ovi uspešni nastupi doneli su im ponudu uprave Narodnog pozorišta - Stanislava Biničkog i Stevana Hristića, za angažman u Baletu - kaže mr Ksenija Šukuljević-Marković, kustos Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, koja priprema monografiju povodom desetogodišnjice smrti Nina Kirsnove. - Angažman u Narodnom pozorištu u Beogradu ovo dvoje baletskih umetnika potpisali su, međutim, tek 24. februara 1924. godine, pošto su ispunili obavezu u Rumunskoj operi u Bukureštu. Kirsanova je postavljena za prvu belerinu, a Fortunato za direktora, reditelja i prvog igrača Baleta Narodnog pozorišta.

Kada su njih dvoje postali članovi Narodnog pozorišta na čelu baletskog ansambla bili su Jelena Poljakova, ranije prva solistkinja Marijanskog teatra u Petrogradu i Sergej Strešnjev, takođe Rus. Balet je tada bio samo ogranak Narodnog pozorišta u okviru Opere, započinjao je svoju četvrtu sezonu i još uvek nije imao izvedeno nijedno celovečernje baletsko delo. Naime, u sezoni 19-toj - 20-toj 1920. godine osnovana je Opera Narodnog pozorišta u Beogradu. Tada počinje i istorija baleta Narodnog pozorišta jer u mnogim operama postoje delovi u kojima ima baletskih scena pa se otuda pojavila potreba i za formiranjem baletskog ansambla. Već 1921. godine otvorena je u Beogradu i prva Glumačko-baletska škola u kojoj je, pored angažmana u Narodnom pozorištu, predavala i Jelena Poljakova.

Ostala je nezaboravna po svojoj "Žizeli". A zapamtili su je i oni koji nikad nisu gledali balet. U poznim godinama, glumački talenat iskoristila je za ulogu u filmu "Nešto između". Sećate li se simpatične bakice, majke Mikija Manojlovića, koja stalno ređa pasijans. To je bila Nina Kirsanova.

U ansamblu Jelene Poljakove: 13 predstava za beogradsku publiku

- Dolaskom Kirsanove i Fortunata u Narodno pozorište, Balet je vidno ojačao i dobio mogućnost uspostavljanja pravog baletskog repertoara - ističe Ksenija Šukuljević Marković. - Fortunato je pripremio prvi celovečernji balet - "Kopeliju" Lea Maliba, sa Kirsanovom kao Svanildom, 1. juna 1924, u svojoj režiji i koreografiji. Ovaj prvi angažman Nine Kirsanove u Narodnom pozorištu trajao je do 1926. godine i za to vreme ona je ostvarila glavne uloge u 13 muzičkih dela. Baleti "Šeherezada", "Kopelija", "Labudovo jezero", "Polovecki logor", "Delija krpa u očaranom dvorcu" i "Žizela" u kojima je Kirsanova nosila glavne uloge, premijerno su prvi put bili izvedeni u Narodnom pozorištu.

Iako je stekla veliku naklonost i gotovo postala miljenica beogradske publike, Nina Kirsanova odlučuje da se oprosti sa Narodnim pozorištem i krene u svet radi usavršavanja i ostvarivanja međunarodne karijere. Krajem 1926, zajedno sa Aleksandrom Fortunatom, stiže u Pariz, prestonicu baleta. Zajedno su imali više uspešnih nastupa, a onda se Fortunatu gubi trag, a Kirsanova dobija angažman u "Ruskoj operi" koja je gostovala po svetu. Sa njima nastupa prilikom turneje po Južnoj Americi i u čuvenom pozorištu Teatro Colon u Buenos Airesu. Potvrdu svog velikog talenta dobija angažmanom u trupi velike Ane Pavlovne i to kao primabalerina za karakterne uloge. Sa njima nastupa na svim kontinentima od 1927. sve do 1931, kada umire Ana Pavlovna, a trupa se razilazi. Tada se i Kirsanova vraća u Beograd.

NJen drugi angažman u Narodnom pozorištu trajaće od juna 1931. do 1934. godine i veoma će se razlikovati od prvog. Angažovana je ne samo kao primabalerina već i kao šef baleta, koreograf i reditelj. U ovom periodu desio se i događaj izuzetne važnosti ne samo za Kirsanovu već i za istoriju jugoslovenskog baleta. Naime, 1933. godine pod rukovodstvom Nine Kirsanove Balet Narodnog pozorišta ostvario je prvo inostrano gostovanje i to u Atini gde je prikazao četiri predstave: "Tajnu piramide", "Labudovo jezero", "Cveće male Ide" i "Polovecki logor" iz opere "Knez Igor". To je bio i prvi međunarodni uspeh našeg baleta.

- I prvo izvođenje "Ohridske legende" Stevana Hristića vezano je za Ninu Kirsanovu - kaže gospođa Šukuljević-Marković. - Ona je prvi put postavila ovaj balet 1933. godine. Istina, bio je to samo prvi čin. Hristić je nastavio dalje da komponuje ovo delo da bi balet sa četiri čina bio premijerno izveden 1947. godine. Celokupan angažman Kirsanove u periodu 1931-1934. predstavlja nesvakidašnji poduhvat jednog umetnika ne samo u našoj sredini nego i u svetskim razmerama. Ogromno iskustvo stečeno na svetskim scenama, u svetskim trupama i nastupanjem sa velikim svetskim baletskim umetnicima omogućili su joj uspešan i svestran angažman. Kao reditelj i koreograf postavila je na scenu 28 koreografija u baletskom i opersko-baletskom repertoaru, a kao primabalerina odigrala je 18 glavnih uloga. Rukovodila je baletskim ansamblom i osposobila ga da iznese raznovrstan repertoar. Stvarala je sposobne igrače. Međutim, i pored nesumnjivog uspeha odlučuje se da nastavi internacionalnu karijeru.

Posle primabalerine kod Ane Pavlovne: Šef baleta u Monte Karlu

Narednih skoro punih šest godina usledili su mnogobrojni nastupi u Engleskoj, Škotskoj, Španiji, Francuskoj, Holandiji, Italiji... sa čuvenim baletskim igračima. Evropa nije zaboravila Ninu Kirsanovu iako na njenoj sceni nije bila aktivno prisutna nekoliko godina. Već 1934. godine angažovana je u Operi de Monte Carlo kao šef baleta, primabalerina i koreograf. Tu ostaje tri sezone rukovodeći baletskim ansamblom u kome je bilo poznatih svetskih umetnika Obri Hičins, Igor Švezov, Igor Juskevič i drugi. Godinu dana je provela kao primabalerina i koreograf i u Litvanskoj operi u Kaunasu. Početak Drugog svetskog rata zatekao je u Parizu.

- Za mene je posebno dirljivo što je ona u tom trenutku 'požurila da se vrati kući u Beograd'. Pored tolikih kuća koje je imala po svetu ona je jedino Beograd i Jugoslaviju smatrala svojim domom. Tada je, uz puno muka jedva uspela da stigne u Jugoslaviju preko Italije. Te 1939. godine nastanila se u Rige od Fere i otvorila svoj baletski studio. Otpočela je karijeru baletskog pedagoga i to veoma uspešnu. Vrednost pedagoga najbolje se vidi po njegovim učenicima, a iz njene škole izašli su naši i svetski baletski umetnici kao što su Dušica Sifnios, Milorad Mišković i Trninić. Iz Beograda više nije odlazila, osim na privatna putovanja. Posle pedesetih godina nastanila se na Čuburi u Sime Miloševića 52. Tu je i umrla 3. februara 1989. godine i sahranjena je u Aleji velikana na Novom groblju. Ta žena, koja je bila svetski poznato ime, koja je osetila i znala šta je svetski glamur, živela je izuzetno skromno. Stanovala je samo u jednoj sobici i kuhinji, a malo kupatilo je sama napravila. Jedino od čega se nije odvajala bio je njen pijanino i mačak Vasilije - priča Ksenija Šukuljević-Marković.

U "Žizeli", 1926. godine: Može li se istorija srpskog baleta zamisliti bez Ruskinje Nine Kirsanove?

Balerina postaje bolničarka

Ali tu nije kraj priče o Nini Kirsanovoj, još mnogo značajnih poduhvata za jugoslovenski balet vezani su za ovu izuzetnu ženu.

Prilikom fašističkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, Narodno pozorište je bilo teško oštećeno. Zbog toga nije radilo pola godine, a prve predstave počele su da se prikazuju od 1. septembra 1941. u zgradi Manježa. U periodu okupacije Balet Narodnog pozorišta davao je predstave, ali, razumljivo, skromnijeg repertoara. Uglavnom su se igrali divertismani. Nina Kirsanova se u to vreme prihvatila izuzetno teške i odgovorne dužnosti. Od 12. maja 1942. godine bila je šef Baleta Narodnog pozorišta. U ratnim uslovima sukobljavala se sa mnoštvom ozbiljnih problema, nestašica svake vrste, ali je ansambl držala na okupu sa ciljem da ga očuva do oslobođenja zemlje. Ali, upravo oslobođenje je pogubno delovalo i opustošilo baletski ansambl za koji se ona brižno i požrtvovano borila. Po ulasku Crvene armije u Beograd, u strahu od odmazde, iz njega su otišli i ruski baletski umetnici, ali ne i Nina Kirsanova. Previjajući ranjenike i pomažući u operacionim salama kao sestra instrumentarka, ona je osam meseci provela potpuno posvećena ovom humanom poslu.

Početak Drugog svetskog rata dočekala je u Parizu. I odmah krenula da se vrati u Beograd - pored toliko kuća u svetu, samo je naš grad smatrala domom. Ta žena koja je znala šta je glamur, do kraja života stanovaće u jednoj sobici, u kuhinji i malom kupatilu koje je sama dogradila na Čuburi, u ulici Sime Miloševića.

- Kao medicinska sestra Kirsanova se angažovala odmah posle bombardovanja Beograda od strane saveznika za Uskrs 15, 16. i 17. aprila 1945. godine. Ovaj posao ona je dugo godina volonterski radila i pre rata. Od detinjstva bila je dobro upućena u medicinu jer joj je majka bila lekar i dobrovoljno je radila kao medicinska sestra instrumentarka gde god se nalazila u svetu. Inače, Nina Vasiljevna Kirsanova rođena je u Moskvi u porodici Vasilija i Zinaide Vaner. Ime Kirsanova uzela je kao umetničko. U porodici je imala dva pozorišna umetnika. Deda po ocu Vilhelm Vener, inače virtenberški Nemac koji je primio pravoslavlje, bio je glumac i karakterni igrač - mimičar, član Boljšoj teatra u Moskvi. Baka po majci Jelisaveta Medvedeva, bila je glumica i takođe članica Boljšoj teatra. Otac nije dopuštao da mu ćerka bude balerina i zbog toga je baletsko školovanje Nine Vasiljevne počelo dosta kasno, tek u 13. godini, pošto je prethodno morala da se obaveže da će završiti gimnaziju. Na Moskovskom teatraljnom učilišću završila je školovanje na višem studijskom odseku 1919. godine. Te godine se i udala za Borisa Popova, operskog solistu Boljšoj teatra. Po njegovom nagovoru 1920. polaže audiciju u ovom čuvenom teatru i biva primljena. U Boljšom teatru nikada nije zaigrala, jer je ubrzo, zajedno sa mužem, izbegla u Poljsku - ispričala nam je Ksenija Šukuljević-Marković.

Pošto je predratni baletski ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu bio gotovo sasvim rasturen, potreba za baletskim podmlatkom je bila velika. I ko bi drugi i ovoga puta pritekao u pomoć ako ne Nina Kirsanova. Ona 1946. osniva baletski studio u pozorištu, koji će ubrzo prerasti u Državnu baletsku školu, zajedno sa Baletskim odsekom pri Muzičkoj akademiji. Tako je Nina Kirsanova bila zapravo jedan od osnivača i utemeljivača razvoja Srednje baletske škole u Beogradu. NJen četvrti i poslednji baletski angažman u Narodnom pozorištu trajao je od 1. marta 1946. do 1. decembra 1950. Poslednja, oproštajna baletska predstava koju je postavila kao koreograf i reditelj bila je "Labudovo jezero" Petra Čajkovskog, održana 18. decembra 1951. Ovom predstavom proslavila je tridesetpetogodišnjicu rada i u njoj poslednji put nastupila kao primabalerina u ulozi Odilije kao Ciganke.

Posle savezničkog bombardovanja Beograda, ostavila se baleta, i punih osam meseci radila je kao bolničarka, previjajući ranjenike i pomažući u operacionoj sali kao sestra instrumentarka.

Kao arheolog putovala je na Bliski istok: Sa preko 70 godina igrala na filmu

Odlaskom u penziju Kirsanova nastavlja da radi kao pedagog, koreograf i reditelj u pozorištima širom Jugoslavije. Balet sarajevskog Narodnog pozorišta svoju profesionalnu delatnost otpočeo je predstavom "Žetva" Borisa Papandopula koju je kreirala upravo Nina Kirsanova. Za ovo Papandopulovo delo ona je napisala libreto i postavila ga u svojoj režiji i koreografiji maja 1950. godine. Bila je angažovana 1954-1955. i u Makedonskom narodnom teatru u Skoplju, gde je radila na postavljanju baleta i uspostavljanju Baletske škole. Radila je i kasnije izvan angažmana sve do 1960. godine, a povela je i Balet Makedonskog narodnog teatra na prvo gostovanje u inostranstvo. Nastupali su u Grčkoj 1955. sa predstavama "Kopelija" i "Uspavana lepotica".

- Život Nine Kirsanove bio je ispunjen stvaranjem do poslednjeg trenutka. Bila je izuzetno jaka i pokretačka ličnost. Kada se konačno oprostila od baleta posvetila se arheologiji koju je diplomirala 1964. godine, a magistrirala 1969. NJome se i profesionalno bavila i mnogo je putovala naročito u zemlje Bliskog istoka. Igrajući u preko 50 muzičkih dela u baletskom i opersko-baletskom repertoaru potvrdila se ne samo kao balerina već i kao glumica. Između ostalih nezaboravno je njeno tumačenje lika Žizele u "Žizeli" gde je čitav prvi čin glumački sa malo igre, a sa mnogo dramske izražajnosti. Taj glumački talenat doneo joj je i nekoliko filmskih uloga čak i u poznim godinama. Sigurno da je svakome ostala u sećanju baka Mikija Manojlovića u filmu "Nešto između", koja je stalno ređala pasijans. Da, to je bila Nina Kirsanova - rekla nam je za kraj Ksenija Šukuljević-Marković.

Na žalost, sigurno je da najveći broj gledalaca tog filma nije ni naslutio da se iza lika te simpatične bakice krije jedno tako veliko i značajno ime.